Uspeh nikad nije stvar slučajnosti, kaže Mark Kridon, poznati biznis trener koji uči ljude kako da uspostave najbolji balans između posla i privatnog života.
„Niko se ujutru nije probudio iznenada uspešan u nekoj karijeri ili biznisu, a da u to nije uložio godine napornog rada“, kaže u svom tekstu Mark Kridon i ističe da je način na koji se izražavamo u odnosu na određene poslovne i životne situacije važan indikator toga da li u nama uopšte postoji kapacitet za veliki uspeh.
„Ali ne govorim o pozitivnim afirmacijama ili motivacionim floskulama. Govorim o razumevanju da je ono što govorimo odraz naše posvećenosti našim karijerama, kao i našim finansijskim težnjama. Brend Nike je zaista pogodio kad je kreirao marketinšku kampanju „Just Do It“, jer je to način razmišljanja i izbor reči koje dele svi uspešni ljudi“, kaže on, a prenosi Zadovoljna.rs.
Dakle, evo tri stvari koje zahvaljujući svojoj emocionalnoj inteligenciji i sklopu ličnosti predodređenom za velike stvari, uspešni ljudi nikada ne kažu, iz ugla Marka Kridona:
Nisam ja kriv/a
Da li ste ikada bili na sastanku kada se razgovaralo o problemu, ali niko nije spreman da preuzme odgovornost za to? Nebitno da li neka prodajna kampanja nije odradila očekivano ili je propušten ključni korak u novom softverskom programu, bez obzira na problem, obično postoji neko u poslovnom lancu ko treba da prizna da je napravio grešku.
Najuspešniji ljudi se ne plaše da prihvate odgovornost za svoje propuste, koji im se u blistavim trenucima možda nikad ne bi ni desili.
Razlog zašto su spremni da prihvate odgovornost je taj što su uvek spremni da budu odgovorni za svoja dela. Kad su u pitanju pravi lideri, ovo ostalima daje zdrav primer, a njima omogućava da uče na svojim greškama i tako se dalje razvijaju i napreduju.
To uvek tako radimo
Izuzetna stopa tehnoloških promena u današnje vreme znači da aktuelni poslovni procesi mogu vrlo brzo da zastare. Zbog ovoga i najveće svetske kompanije nekad gube trku s vremenom i kredibilitet na tržištu, iz prostog razloga jer nisu uspeli da se prilagode na novine.
U radnom okruženju, upotreba ove fraze je uvek signal da je zaposleni ili potencijalno kompanija na svom silaznom putu. Kada preduzeća ili zaposleni postanu lenji i otporni na promene, ne piše im se dobro. Umesto da procenjuju kako da se razvijaju, oni ostaju tvrdoglavo zaglavljeni u svojim danima slave, koji su davno prošli.
Uspešni ljudi uvek gledaju napred, istovremeno učeći lekcije iz prošlosti.
To nije moj posao
Verovatno svi imamo kolege koji redovno koriste ovu frazu. Često su to ljudi koji su decenijama i decenijama ostali u istoj ulozi u istoj kompaniji. Oni nemaju ambiciju da napreduju na lestvici tu ili bilo gde drugde, što na kraju znači da svakog radnog dana rade samo ono što je usko u opisu njihovog posla. Ako se neko usudi da ih zamoli da urade nešto mimo toga, velika je šansa da će oni odmah ukazati na tu činjenicu.
Uspešni ljudi, s druge strane, uvek se prihvataju i dodatnog posla i posla za koji nisu plaćeni. Oni to rade jer žele da uče, da napreduju u karijeri i znaju da će pokazivanje inicijative na kraju biti nagrađeno. Umesto da prave veliku tiradu o tome kako je neki rad van opisa njihovog posla, iskoristiće svaku priliku da unaprede svoje veštine i znanje, bez obzira na to da li će istog trenutka za to dobiti finansijsku nagradu.
(Krstarica)