Već godinama unazad Finska se nalazi na prvom mestu najsrećnijih zemalja, pri čemu i ostale Skandinavske zemlje inače prednjače na tom polju.
Dok mnogi takav poredak vezuju za ekonomski standard, mogućnost zadovoljavanja ličnih potreba i dostojanstven život, psiholog iz te zemlje za CNBC objašnjava da su po sredi druge stvari koje su u korenu ljudske svesti i ličnosti Finaca.
Među faktorima po kojima su ljudi u anketi ocenjivali kvalitet svog života od 0 do 10, našli su se i doprinos društvenoj zajednici, očekivano trajanje životnog veka, velikodušnost i odsustvo korupcije. U skladu sa rezultatima tog ispitivanja je Frank Martela, filozof i istraživač psihologije iz Finske, objasnio koje tri stvari nikada ne treba raditi kako bi se održao visok kvalitet života. Kako je istakao, upravo takav je način života u njegovoj domovini.
Finci se ne porede sa komšijama
Ono na šta Finci naročito obraćaju pažnju jeste da otvoreno ne prikazuju svoje bogatstvo i materijalne stvari, što znači da se ne porede ni sa kim, niti otvoreno prikazuju svoju sreću. Postavljanje sopstvenih standarda jeste ključ njihove sreće i nju pronalaze u najobičnijim stvarima. Kako psiholog ističe, mnogi bogati i poznati ljudi voze se gradskim prevozom, iako imaju dovoljno novca da priušte sebi najbolja kola ili vozača.
Fokusiranje na sopstvenu sreću kao put do uspeha jeste ono što taj skandinavski narod čini srećnim, posebno jer oni manje razmišljaju o tome da li će drugima predstaviti sliku koliko su uspešni.
Ne zanemaruju prednosti prirode
Ljudi koji žive okruženi prirodom često nisu svesni bogatstva koje im je dato besplatno. Međutim, oni koji su suočeni sa gradskim životom znaju da je cene, a 8 odsto Finaca smatra da im je priroda važna jer im daje energiju, pruža mir i puštanje. Oni svoj odmor, koji dobijaju tokom leta, koriste kako bi se izolovali u prirodi i ruralne predele. Veliko zadovoljstvo im predstavlja da borave tamo gde nema struje i tekuće vode u kući.
S druge strane, ljudi koji imaju pristup prirodi u gradu, maksimalno to koriste šetajući po obližnjim parkovima. Psiholog napominje da boravak u prirodi daje blagostanje i povećava našu vitalnost, a pruža i osećaj ličnog rasta. Čak i uzgajanje biljaka u kući ima pozitivan uticaj na psihu.
Ne prekidaju krug poverenja
I, na kraju, ne najmanje važno jeste poverenje u zajednici koje se pokazalo u istraživanjima kao jedan od važnih i ključnih pokazatelja sreće građana. A, jedan eksperiment poznat kao „izgubljeni novčanik“ prošle godine je testirao poštenje građana širom zemlje. Naime, u 16 gradova širom zemlje je bilo bačeno 192 novčanika po ulicama. Iznenađujući podatak je bio da je u Helsinkiju bilo vraćeno 11 novčanika od 12. Oni koji se suoče sa gubitkom telefona ili laptopa u biblioteci ili nekoj drugoj ustanovi, u Finskoj će ih sigurno dobiti nazad. Na društvenim mrežama je, takođe, kružio podatak da u skandinavskim zemljama roditelji ostavljaju decu bez nadzora da se igraju, pa čak i bebe na otvorenom. Takođe, najmlađi se sami voze javnim, gradskim prevozom, što je potvrdio i psiholog. Stvaranje poverenja moguće je na više nivoa, a on preporučuje da za početak otvorite vrata strancima ili ustupite nekome mesto u javnom prevozu.
(Krstarica)