Uprkos tome što je nepodnošljivost tašte i zeta jednaka kao i snaje i svekrve, moguće je imati dobar odnos sa partnerom svoje ćerke.
Jedan od načina da sa ćerkinim izabranikom njena majka započne dobar odnos jeste da se ne dovede u situaciju da ga pita ili od njega zahteva neke od ovih stvari jer mogu trajno da naruše odnose u porodici.
Evo šta ne bi tašta trebalo da kaže svom zetu, smatra psiholog i porodična terapeutkinja dr. Danijel Forši.
1. „Kad ćeš mi podariti unuka?“
Naravno da je shvatljivo da bi volela da ima unuče (ili njih četvero). Ali važno je shvatiti da to možda nije nešto što ćerka i zet žele – baš sada, ili možda čak ikad. „Štaviše, važno je uzeti u obzir da neki ljudi mogu imati problema s prirodnim začećem dece“, upozorava dr. Forši. Projektovanje sopstvenih ideala na druge ili stvaranje pretpostavki u vezi s takvim ličnom izborima može imati neželjene nuspojave tumačenja kao nametljivo i kršenje ličnih granica. Dakle, drage tašte, ne gurajte nos tamo gde mu nije mesto.
Šta umesto toga reći: Osim ako sami ne pokrenu takvu temu, najbolje je da tašta potpuno izbegne ovakve razgovore. Ali ako zaista mora nešto da kaže, najbolje je pristupiti s neosuđivanjem ili znatiželjom i upitati: „Šta mislite da vam život donosi u narednih pet godina?“
2. „Moja ćerka to voli ovako…“
Ova vrsta izjave upućuje na to da zet nije toliko upućen u sklonosti svoje supruge kao što je njena majka. Možda će ona ovako nešto reći zbog bliskosti i navike u odnosu majke i ćerke, međutim ova izjava predstavlja rizik od stvaranja percipiranja razlike u moći između odnosa zeta i tašte. Dokazivanjem da ona najbolje poznaje svoje dete, moglo bi poći po zlu i stvoriti nesuglasice.
Šta umesto toga reći: Evo još jednog slučaja u kojem je razgovor s polazišta znatiželje bolja opcija, a dodavanje onoga što zna ne zvuči bezobrazno. Evo primera: „Nisam imala pojma da se mojoj ćerki sviđa crna kava. Koliko se sećam, uvek je dodavala mleko!“
3. „Kada ćeš dobiti bolji posao/kupiti veću kuću/novi automobil?“
Ova izjava je kritična, prenosi nezadovoljstvo i prezir i lična je vrednosna presuda – svako ko je čuje osetio bi ubod. Dakle, da, to je u osnovi zagarantovan način stvaranja udaljenosti između tašte i zeta. Svi imamo želju da nas prihvate najbliži, uključujući potrebu da se osećamo dovoljno dobro. Iako ona možda želi da se zetova dostignuća poboljšaju, to nije tako lako jer se možda njegove vrednosti, izbori i sklonosti mogu razlikovati od njenih. Ili pak, možda finansijske mogućnosti trenutno ne dopuštaju kupovinu nove kuće/automobila. To zapravo znači da je zet vrlo odgovoran i ne želi nepromišljenim aktivnostima da dovede porodicu u finansijski nezgodan položaj.
Šta reći umesto toga: Opet, najbolji način delovanja ovde je zaista ne reći ništa. (Pa šta ako im je kuća mala?) Ali ako baš mora, onda je najbolje pristupiti sa znatiželjom da bolje shvati situaciju, osećanja i mišljenja zeta. Bolje je reći nešto poput. „Sigurno je frustrirajuće što vaš automobil zahteva tako često servisiranje. Šta mislite o svemu tome?“ Ili evo još jednog primera: „Čini se da veličina kuće ne dozvoljava sve ono što ti i moja ćerka želite da imate u njoj. Imate li neku drugu ideju?“ Što se tiče situacije na poslu, bolje je upitati zeta kako se oseća na svom trenutnom poslu i možda se kroz razgovor dotaći povišice, druge pozicije ili slično, piše Miss7.
(Krstarica)