Dug i zdrav život je san mnogih
O tome svedoči, između ostalog, činjenica da volimo da čitamo o metodama stogodišnjaka za dugovečnost. Dr Erik Verdin, koji godinama proučava dugovečne ljude širom sveta, otkriva kako ljudi u južnoj Evropi žive duže. Dr Vedrin je predsednik i generalni direktor Buck instituta za istraživanje starenja, svetskog privatnog istraživačkog instituta posvećenog proučavanju procesa starenja koji utiče na dužinu i kvalitet života.
„Starost nije medicinska definicija koju koriste lekari, ali je razvoj medicine promenio način na koji je definišemo. Naš očekivani životni vek se povećavao za dve godine svake decenije u poslednjih 150 godina. To znači da danas živimo do skoro 80. godine, a 1870. smo živeli do oko 48. godine. Tako se i naš životni vek svake decenije povećava za dve godine. Biti starija osoba tada je bilo mnogo drugačije od toga biti starija osoba danas, ali iz medicinske perspektive, mi ne definišemo starost“, kaže doktor.
Očekivani životni vek se produžava, a mi stalno pravimo greške. Koji su naši najveći gresi zbog kojih smo daleko od dugovečnosti?
„Najveći neprijatelj dugog života u dobrom zdravlju su nezdrave navike, posebno one vezane za ishranu i način života. Ovi faktori su mnogo važniji od gena, jer oni čine 93 odsto svega što utiče na održavanje zdravlja dugi niz godina, dok geni nasleđeni od roditelja određuju dužinu našeg života samo u 7 odsto“, objašnjava dr Vedrin i dodaje:
„Pušenje najnegativnije utiče na naše zdravlje. Ovaj faktor može da skrati život do 12 godina kod muškaraca i 9 godina kod žena kada puše više od 25 cigareta dnevno. Drugi uzrok skraćivanja životnog veka je gojaznost“, kaže doktor.
Mnogi se pitaju ko živi duže, vegetarijanci ili vegani.
„Vegetarijanci žive duže, ali ključno nerešeno pitanje je da li vegetarijanska ishrana utiče na vitalnost. Ispostavilo se da mnogi vegetarijanci vode mnogo bolji način života od ostatka društva. Vegetarijanci više vežbaju, verovatnije će biti u braku, manje puše i manje piju. To su faktori koji direktno doprinose povećanju životnog veka i zdravlja. Međutim, nema jakih dokaza da samo meso može da utiče na to a život bude kraći“, ističe doktor.
Koliku ulogu ima sunce?
„Postoje jasni dokazi da ljudi koji žive na jugu, barem u Evropi i u mnogim drugim zemljama, žive duže. Ispostavlja se da je zapravo kriva hladnoća. Zemlje koje su veoma hladne, imaju višak smrtnih slučajeva iz mnogo razloga. Stoga se veruje da je jedna od stvari koja doprinosi produženju života, uticaj temperature. Takođe je važno da život u toplim zemljama podstiče veći fizički napor, što podrazumeva više vremena na otvorenom“, objašnjava dr Vedrin i dodaje:
„Takođe se ispostavlja da se u mnogim sunčanim zemljama, barem u Evropi, pridržavaju dijete koju obično nazivamo mediteranskom ishranom. Ima mnogo svojstava koja doprinose dugom životu. Sunce ubrzava starenje uglavnom kada izađemo na sunce bez zaštite. Zapravo, toplota nema negativnih efekata na telo. Da, toplota može da bude opasna kada govorimo o, na primer, pregrevanju, ali je ipak manje opasna po zdravlje od mraza“, kaže doktor.
4 najvažnije stvari za dugovečan život
„Ne možemo da promenimo DNK koji nasleđujemo od roditelja, a koji je odgovoran za otprilike 7 odsto dužinu i kvalitet našeg života, tako da u osnovi možemo da zanemarimo ovaj faktor. Možda ćemo u budućnosti moći da modifikujemo DNK, ali tu opciju trenutno nemamo. To neće biti moguće u bliskoj budućnosti. Ključno je fokusirati se na preostalih 93 odsto, odnosno na stil života. Uključuje ishranu, fizičku aktivnost, smanjenje stresa i društvene veze“, savetuje dr Erik Vedrin.
(Krstarica)