Ovom hranom možete značajno smanjiti upalne procese, oksidaciju i poremećaj regulacije glukoze i lipida…
Dean Sherzai, neurolog i istraživač demencije, ima omiljenu studiju. Objavljena 2018. godine i finansirana od strane Nacionalnog instituta za starenje, studija je ispitala obrasce ishrane više od 900 starijih odraslih koji žive u oblasti Čikaga.
Otkriveno je da oni koji svakodnevno jedu zeleno povrće, uključujući spanać, kelj i salate, imaju mozak oko jedanaest godina mlađi od svojih vršnjaka koji ne konzumiraju zelje, prenosi Novi list.
„Obavezno uključite zelenilo“, zaključuje Sherza u vezi sa promenama u ishrani koje mogu doprineti prevenciji neurodegenerativnih bolesti.
„Ako morate da počnete sa jednog mesta, dodajte dve porcije zelenila u svoju ishranu. Čineći to, značajno ste smanjili zapaljenje, oksidaciju, poremećaj regulacije glukoze (neravnoteža šećera u krvi) i lipida, što su sve karakteristike mnogih bolesti povezanih sa uzrastom“, rekao je on za Business Insider.
Moćan hlorofil
Sherzai zna da je primamljivo posegnuti za novim napitkom koji se brzo popravlja i koji obećava poboljšanje zdravlja mozga, poput pilule dijetetskog suplementa ili novog smuti praha.
Ali ono što je otkrio, nakon decenija istraživanja, jeste da su neki od „najdubljih“ načina na koje možemo uticati na naše kognitivno zdravlje najstariji.
Naša žeđ za novitetom možda nas vodi u pogrešnom pravcu, daleko od uvida u zaista fenomenalna hemijska svojstva zelenila.
Kada jedemo zelene biljke, konzumiramo molekul zelenog pigmenta koji se zove hlorofil, koji pomaže biljkama da fotosintezuju – hvatajući sunčeve zrake i pretvarajući ih u energiju za rast.
Hlorofil je zelen jer biljka uzima i apsorbuje crvenu i plavu sunčevu svetlost za energiju. Zeleno svetlo je ono što je ostalo i ono što nam se vizuelno odražava.
I ispostavilo se da su ti zeleni molekuli hlorofila prepuni bogatih količina hranljivih materija, uključujući gvožđe, magnezijum i azot — sastojaka koji su od suštinskog značaja za život, bilo da je u pitanju biljka ili osoba.
Velnes brendovi su pokušali da iskoriste ovaj prirodni tim snova stavljajući ga u dodatke ishrani i novitete kao što je hlorofil voda. Ali pošto je hlorofil tako nestabilan, često moraju da izbace magnezijum i umesto toga dodaju druge elemente poput bakra ili cinka.
Stručnjaci kažu da nije jasno da li ove industrijske verzije hlorofila imaju mnoge zdravstvene prednosti. Ono što znamo je da možete dobiti zdravstvene beneficije konzumiranjem hlorofila u originalnom pakovanju.
Bitan element
„Hlorofil sam po sebi možda nije toliko koristan, jer ne postoje čvrsta istraživanja koja bi podržala suplementaciju hlorofila“, rekao je Troj Magni, vanredni profesor fokusiran na biljnu optiku na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu.
„Umesto toga, hemijski ‘građevni blokovi’ molekula hlorofila u lišću koje jedemo verovatno nam pomažu da napredujemo. Stvari kao što su gvožđe, magnezijum i azot i ovi hranljivi sastojci koji su svi neophodni za hlorofil“, dodaje on.
Magnezijum je esencijalni element za naše mišiće, nerve, kosti i šećer u krvi, a otprilike polovina nas ga ne dobija dovoljno, prema pregledu objavljenom u akademskom časopisu The Journal of the American Osteopathic Association, a prenosi N1. info.hr.
Gvožđe igra ključnu ulogu u transportu svežeg kiseonika kroz naše telo, dok nam azot pomaže da rastemo i održava naš mozak i imuni sistem jakima.
Ljudi koji jedu više lisnatog povrća takođe dobijaju pristojne količine drugih hranljivih materija, uključujući vitamin K, folat, lutein i beta-karoten.
Stručnjaci smatraju da bi ovi hranljivi sastojci – svi prisutni zahvaljujući svetlim pigmentima u listovima – mogli da rade zajedno sinergijski na načine koji mogu da zaštite naš mozak.
(Krstarica)