Elizabet Tejlor bila je jedna od najpoznatijih glumica 20. veka, ali je bila gotovo jednako poznata po svojoj neobičnoj fizičkoj osobi. Imala je „ljubičaste“ oči, jednu od najređih boja očiju na svetu. Iako je to teško reći na fotografijama, ljudi koji su poznavali Tejlor tvrdili su da su njene oči zaista imale ljubičastu nijansu. Kako je moguće da neko ima takvu boju očiju?
Boja očiju je prvenstveno određena količinom i distribucijom smeđeg pigmenta u šarenici zvanog melanin. Šarenica je membrana u obliku prstena iza rožnjače, odgovorna za širenje i sužavanje zenice, puštajući pravu količinu svetlosti u vaše oko. Pigment vaše šarenice je izražen melaninom, tako da tamnosmeđe oči imaju mnogo ovog pigmenta, svetlosmeđe oči sadrže manje, a svetloplave oči sadrže vrlo malo pigmenta. Ako imate svetlije oči, to generalno ukazuje na nedostatak melanina u prednjem ili zadnjem sloju šarenice, piše HowStuffWorks.
Količina, sa distribucijom melanina unutar ovih slojeva i načinom na koji se svetlost rasipa kroz slojeve, rezultira bojom očiju. „Tamna boja šarenice povezana je sa manjim rasipanjem svetlosti u oku. Ova osobina može biti zaštitna u uslovima jake sunčeve svetlosti i visokog UV zračenja. Plava boja očiju, s druge strane, povezana je sa većim rasipanjem svetlosti u oku i višim nivoima supresije melatonina, osobine koje su bile u stanju da se prilagode veoma sezonskim režimima sunca“, rekla je Usivoma Abugo, portparolka Američke akademije za oftalmologiju i oftalmolog.
Kako ljudi završavaju sa svojom jedinstvenom bojom očiju je komplikovano, ali genetika ima mnogo veze s tim. Istraživanja su otkrila da do 16 gena određuje boju očiju, ali najveći uticaj na nju imaju dva koja se nalaze na 15. hromozomu. Nekada su ljudi verovali da se boja očiju može lako odrediti na osnovu očiju vaših roditelja, ali genetika boje očiju je zapravo mnogo komplikovanija. „Istraživanje je pokazalo da boja vaših očiju u nekim slučajevima zapravo može biti genetski povezana sa bojom vaše kože i kose“, objasnio je Abugo.
Smeđa je najčešća boja očiju na svetu. Između 70 i 80 odsto svetske populacije ima oči koje su neke nijanse smeđe, od najtamnije tamno smeđe do svetlo smeđe. Smatra se da su svi drevni ljudi koji su živeli pre 10.000 godina ili više imali smeđe oči. Prvi svetlooki čovek je verovatno imao genetsku mutaciju zbog koje je njihovo telo proizvodilo manje melanina, a ta mutacija je preneta na njihove potomke, a ovo je šest najređih boja očiju na svetu.
1. Heterohromija: Najređa boja očiju na svetu nije samo jedna, već dve. Ljudi sa stanjem koje se zove heterohromija šarenice imaju šarenice različite boje. Manje od jednog procenta svetske populacije ima heterohromiju, a postoje tri različita tipa. Prva je potpuna heterohromija, kada oči imaju dve šarenice potpuno različitih boja.
Delimična heterohromija je kada je samo deo irisa različite boje od ostatka, a kod centralne heterohromije, deo oka najbliži centru je različite boje od ostatka šarenice. Odojče se može roditi sa heterohromijom i imati potpuno zdrave oči, ali se može pojaviti i kasnije, kao simptom bolesti ili sindroma poput Hornerovog. Heterohromija se takođe može javiti zbog povreda oka ili bolesti kao što je glaukom.
2. Ljubičaste ili crvene oči: Ljubičaste oči su izuzetno retke i često ukazuju na osnovno stanje, a to je albinizam. Genetski poremećaj u kome se osoba rađa sa malo ili bez melanina u celom telu, albinizam utiče na izgled kože, kose i očiju. Nedostatak pigmenta čini oči osobe sa albinizmom izuzetno osetljivim na svetlost, što može dovesti do slabog vida i, između ostalog, očnih bolesti. Oči ljudi sa albinizmom mogu izgledati bledoplave, ljubičaste ili čak crvenkaste kao rezultat svetlosti koja se odbija od krvnih sudova u oku. Kada je prisutno samo malo melanina, ove crvene refleksije se mešaju sa pigmentom da bi stvorile ljubičaste oči.
3. Zelene oči: Mnogi ljudi misle da su zelene oči najređe, a samo dva odsto svetske populacije ima ovu boju očiju. Zelene oči su daleko češće u nekim delovima Evrope nego u svetu uopšte, a češće su kod žena. Kod ljudi sa zelenim očima, i prednji i zadnji sloj irisa imaju nisku koncentraciju melanina. Ovaj svetlosni pigment se meša sa svetlošću, uzrokujući njeno raspršivanje sa sličnim efektom kao što čini da nebo izgleda plavo. Ovo plavo svetlo koje se meša sa melaninom stvara zelene oči.
4. Sive oči: Istorijski gledano, sive i plave oči su bile kombinovane, ali nedavno su istraživači otkrili da postoje neke značajne razlike. Oko tri procenta svetske populacije ima sive oči, a kao i kod većine svetlih očiju, boja je proizvod vrlo malo melanina u šarenici. Za razliku od zelenih očiju, prednji sloj irisa, nazvan stroma, uopšte nema pigment. Međutim, sive oči imaju više kolagena u stromi od drugih boja, što utiče na način na koji se svetlost raspršuje unutar irisa.
5. Oči boje lešnika: Iako nema mnogo informacija o očima boje lešnika, smatra se da oko pet procenta svetske populacije ima ovu boju očiju. Oči boje lešnika imaju umerenu količinu melanina raspršenog po celoj šarenici. U kombinaciji sa rasipanjem svetlosti koje menja izgled boje u zavisnosti od uslova osvetljenja, melanin u očima boje lešnika je uglavnom šarene zelenkasto-braon boje.
6. Plave oči: Plave oči su relativno česte, između osam i deset posto ljudi na svetu ima plave oči. Međutim, stromalna vlakna kod plavookih ljudi uopšte nemaju melanin, zbog čega se maksimalna količina svetlosti raspršuje, a iz šarenice se vraća više plave svetlosti nego bilo koje druge boje. Jedna zgodna stvar kod plavih očiju je da pošto uopšte nemaju plavi pigment, način na koji izgledaju u potpunosti zavisi od dostupnog svetla. Ovo se zove strukturna boja i to je ono što krilima leptira daje boju.
(Krstarica)