Istraživači su otkrili da se više od 80 posto molekula u ljudskom telu naglo menja u određenim periodima ljudskog života – najčešće sredinom 40-ih i ranim 60-im godinama.
Ako imate osećaj da ste se jednog jutra samo probudili i izgledate starije, verovatno niste pogrešili. Naime, nova studija naučnika sa Univerziteta Stanford pokazala je da u životu ljudi postoje dve prelomne tačke u kojima većina ljudi – naglo stari.
I ne, nije u pitanju samo subjektivan osećaj već naše telo dramatično ostari na molekularnom nivou.
Naučnici koji su proučavali različite molekule i mikrobiome u ljudskom telu otkrili su da se njihova brojnost ne menja postupno, već naglo i u tačno određeno vreme. Kako su naveli u svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Aging, te brze promene nastupaju (prosečno) oko 44. i 60. godine života.
Ne menjamo se samo postupno tokom vremena. Postoje neke stvarno dramatične promene, rekao je dr. Majkl Snajder , profesor genetike i stariji autor studije. Ispostavilo se da je sredina 40-ih vreme dramatičnih promena, kao i ranih 60-ih. I to je istina bez obzira na koju klasu molekula pogledate, piše zimo.dnevnik.hr.
Kako ističu naučnici ove promene utiču na naše zdravlje – prvenstveno kardiovaskularnog, ali i imunološkog sistema.
Tokom svog istraživanja, naučnici su koristili podatke 108 ispitanika kako bi bolje razumeli biologiju starenja. Ispitanici su davali uzorke krvi i druge biološke uzorke svakih nekoliko meseci tokom nekoliko godina, a naučnici su u tim uzorcima pratili celi niz parametara – od RNK, proteina i metabolita, pa do promene u mikrobiomima. Prikupili su skoro 250 milijardi različitih podataka koje su potom analizirali.
Otkrili su da se više od 80 posto molekula u ljudskom telu naglo menja u određenim periodima ljudskog života – najčešće sredinom 40-ih i ranim 60-im godinama.
To što se toliko dramatičnih promena događa u ranim 60-ima možda nije iznenađujuće, objasnio je Snajder, jer je poznato da se mnogi rizici od bolesti povezanih sa starenjem i drugi fenomeni povezani sa starenjem povećavaju u tom trenutku života.
Ali, promena koja se događa sredinom 40-ih iznenadila je naučnike. Prvo su mislili da se promena događa samo kod žena zbog ulaska u perimenopauzu i menopauzu, ali kad su pogledali podatke muških ispitanika, otkrili su da i oni ulaze u period promene.
Ovo sugeriše da iako menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama uočenim kod žena u srednjim 40-ima, verovatno postoje drugi, značajniji faktori koji utiču na te promene i kod muškaraca i kod žena. Identifikovanje i proučavanje ovih faktora trebalo bi da bude prioritet za buduća istraživanja, ističu naučnici.
Među ostalim, kod osoba u 40-im godinama uočene su značajne promene u broju molekula povezanih s alkoholom, kofeinom i metabolizmom lipida, kardiovaskularnim bolestima kao i kožom i mišićima. S druge strane, kod osoba u 60-ima promene su bile povezane većinom s metabolizmom ugljenih hidrata i kofeina, imunološkim sistemom, radom bubrega, krvožilnom bolestima kao i kožom i mišićima.
Moguće je da bi neke od tih promena mogle biti povezane sa stilom života ili faktorima ponašanja koji se grupišu u tim starosnim grupama, umesto da ih pokreću biološki faktori, rekao je Snajder. Na primer, disfunkcija u metabolizmu alkohola mogla bi biti posledica povećanja konzumacije alkohola u srednjim 40-ima ljudi, što je često stresno razdoblje života.
Bez obzira na njihove uzroke, ističu naučnici, postojanje ovih grupa ukazuje na potrebu da ljudi obrate pažnju na svoje zdravlje, naročito u svojim 40-ima i 60-ima.
Savetuju da se ljudi u 40-ima i 60-ima više bave fizičkim vežbama, kako bi zaštitili srce i održali mišićnu masu, ali i da smanje konzumaciju alkohola jer ga metabolizam, s godinama, sve teže rastvara.
(Krstarica)