Empatičan, brižan, pun podrške – samo su neke od osobina koje vam padaju na pamet kada zamislite idealnog roditelja. Ako vam to ne zvuči poznato, niste sami — mnogi ljudi imaju toksične roditelje.
Šta zapravo znači biti toksičan roditelj?
Prema nekim istraživanjima, svaka četvrta odrasla osoba izgubiće komunikaciju sa roditeljima u nekom trenutku svog života, navodi Bestlife. Ovo ukazuje da su toksični roditelji česta pojava.
„Toksični roditelji pokazuju obrasce ponašanja koji kod njihove dece izazivaju krivicu, strah i anksioznost. To je zbog njihove sklonosti da svoje potrebe stavljaju iznad potreba svoje dece“, objasnila je holistička terapeutkinja Dženi Flora Vels.
„Ovi obrasci stvaraju veoma disfunkcionalnu porodičnu dinamiku koja može uticati na njihovu decu tokom njihovog života“, dodala je ona, a prenosi N1.info.hr.
Važno je napomenuti da „toksično“ nije klinički termin ili dijagnoza. To je sveobuhvatni termin za opisivanje određenih problematičnih ponašanja.
Iako ovo može uključivati očiglednija štetna ponašanja poput fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, toksično roditeljstvo može uključivati i suptilnija ponašanja koja je teže prepoznati.
„Kada čujem ovaj izraz, pomislim na roditelje kojima nedostaje sposobnost ili spremnost da se uključe u samoposmatranje i samorefleksiju, što rezultira nesposobnošću da preuzmu odgovornost za sopstveno ponašanje“, primećuje socijalna radnica Kristina Mekvolter Granahan.
Uticaj toksičnih roditelja na decu
Toksični roditelji mogu negativno uticati na emocionalno i mentalno zdravlje deteta od ranog uzrasta.
„Imati roditelja koji pokazuje toksične osobine tokom vašeg detinjstva može biti traumatično za dete koje je sunđer koji upija svet oko sebe“, kaže Vels.
Dete sa toksičnim roditeljima može imati problema sa izražavanjem emocija, jer su ga od malih nogu učili da su samo određene emocije prihvatljive. Toksični roditelji ne dozvoljavaju deci da osete emocije kao što su tuga, razočarenje ili bes.
Stručnjaci se takođe slažu da toksično ponašanje roditelja može uticati na detetovo samopoštovanje.
Problematični efekti toksičnog roditeljstva u mnogim slučajevima ostaju vidljivi u svakodnevnom životu osobe čak i kada su odrasli i ne žive sa roditeljima.
Ako ste i sami bili izloženi toksičnom roditeljstvu, korisno je da razgovarate sa licenciranim psihoterapeutom ili savetnikom za mentalno zdravlje kako biste poboljšali kvalitet svog života.
Ispod je pet znakova toksičnosti kod roditelja.
Toksični roditelji izbegavaju odgovornost
Jedna uobičajena osobina koju možete videti kod toksičnog roditelja – ili bilo koje druge toksične osobe – je nedostatak odgovornosti. Skoro se nikada ne izvinjavaju za svoje loše postupke, kaže socijalni radnik Šon Abraham.
Preuzimanje odgovornosti za svoje ponašanje značilo bi posedovanje stepena samosvesti, koji nedostaje mnogim toksičnim ljudima.
Ne samo da je toksičnim roditeljima teško da kažu „izvini“, već često krivicu prebacuju na svoju decu.
Toksični roditelji ne poštuju granice
Vels kaže da toksični roditelji obično sami postavljaju loše granice i da će stoga imati ogromnih poteškoća da priznaju i poštuju granice svog deteta.
Pošto su granice ono što diktiraju kakvo ponašanje se toleriše, a šta ne, toksični roditelji mogu da ih odbiju i „nagaze“ na njih.
Oni koriste manipulaciju da bi dobili ono što žele ili trebaju
Roditelj sa zdravim komunikacijskim navikama direktno će tražiti šta želi ili treba od vas.
Ali toksični roditelji koriste taktike kao što su gaslighting (ponašanje koje zbunjuje i čini žrtvu nesigurnom u pogledu sopstvene vrednosti i sposobnosti, pa čak i sopstvene interpretacije stvarnosti), izazivanja krivice i tihog tretmana da bi svoje potrebe i želje ispunili, kaže Abraham.
Sve su to oblici emocionalnog zlostavljanja.
Toksični roditelji su egocentrični
Toksični roditelji su izuzetno egocentrični. Prema Granahanu, ova egocentričnost može biti ukorenjena u njihovim sopstvenim iskustvima iz detinjstva. To može ukazivati na to da njihove potrebe nisu zadovoljene tokom odrastanja.
Klasičan primer egocentričnosti može se videti u situacijama kada toksični roditelji umanjuju osećanja svoje dece. Na primer, ako dete kaže da se oseća posebno umorno ove nedelje, moglo bi da kaže: „Pa, bar nisi morao da radiš do kasno tri noći zaredom kao ja!“
U vaspitanju dolazi do okretanja uloga
Roditeljstvo u porodičnim odnosima nastaje kada su uloge roditelja i dece obrnute. U takvom odnosu dete je prinuđeno da bude emocionalni staratelj roditelja.
Roditeljstvo se može manifestovati na različite načine – od očekivanja da dete spakuje ručak za svoju mlađu braću i sestre do oslanjanja na svoje dete za neodgovarajući nivo emocionalne podrške.
(Krstarica)