Srpski jezik ima mnogo reči koje su se ustalile u svakodnevnom govoru i pisanju, a koje su potpuno pogrešne pa više i ne znamo koji je pravilni oblik te reči. Jedna od njih je i glagol dijagnostikovati.
U govoru i u medijima se često čuje ili pročita dijagnostifikovati, pa čak i na sajtu Kućni lekar, koji je specijalizovan za medicinu, nailazimo na naslov “Kako dijagnostifikovati i lečiti demenciju”.
Glagol dijagnostikovati ili dijagnosticirati, kao i imenice dijagnostika i dijagnoza, vodi poreklo od grčke reči diagnosis (dija– kroz, preko, između; gnosis – znanje). U njoj nigde nemamo slog fi, ali ga umećemo verovatno po ugledu na reči koje ga imaju u svom osnovnom liku, kao na primer verifikovati, verifikacija (lat. verificatio).
Kod imenica orijentacija (fr. orientation) i inicijativa (lat. initium) često u drugom slogu izostavljamo slovo i, a nekoliko je reči kod kojih gotovo redovno ispuštamo slovo n: delinkvent, delinkvencija, transcendencija, transcendentan, korespondencija, koncentracija, koncentrat.
Nije, dakle, delikvent, jer je ova imenica od latinskog delinquere, što znači skriviti, a nije ni transcedencija, korespodencija, koncetracija, koncetrat, jer i ove reči imaju n u svom latinskom liku.
Latinsko transcendentia u filozofiji znači prekoračenje granica mogućeg iskustva, correspondentia znači prepiska, dopisivanje, concentratio je nagomilavanje, skupljanje, a concentratus je industrijski proizvod sa većim procentom neke materije.
Kad izgovaramo ove reči, uglavnom progutamo jedno n zbog veće koncentracije ovog glasa u njima, pa nam posledično promakne i u pisanju, piše Danas.rs.
(Krstarica)