Koje 3 stvari treba da znate nakon 50. godine života – citati ruske književnice koji govore da nova faza života može biti sjajna!
„Starost nije kazna za sreću, mi sami sebi izričemo kazne. Starost je ili druga sreća ili druga tuga. I jedno i drugo zavise od nas. Nažalost, to shvatamo prekasno.“ – rekla je Viktorija Tokareva, ruska književnica.
Zrele godine donose određeni nivo neizvesnosti, ali ako se zarobimo u tim mislima, strahovima, ubedimo sebe da se sada ništa ne može promeniti, mi zapravo blokiramo svoju sreću. Sami kreiramo sopstvenu stvarnost, a život posle 50 može biti magična nova faza u kojem zatvarate vrata nečemu što vam ne služi, i otvarate nova za neke nove avanture, želje, promene, pa možda čak i za stare snove koje ranije niste mogli, ili niste imali vremena i prostora da ih ostvarite.
Ruska književnica Viktorija Tokareva često je govorila o procesu starenja kao blagoslov, a njene mudre poruke mogu nam otkriti kako da živimo srećno i nakon 50 i sa puno radosti sačekamo starost, piše Sensa.
Naša sreća u zrelim godinama zavisi od 3 stvari:
1. Prestanite da se plašite samoće!
„Ljudi vole komunikaciju i pažnju, jer to može da razreši njihove probleme i dosadu. Privremeno, naravno. Rekli smo nekome o našim problemima i činilo se da je postalo lakše. Problemi nisu otišli nikuda, ali raspoloženje je bolje – „progovorili smo“ – skinuli masku.“
U zrelim godinama mnoga prijateljstva se mogu završiti, može doći do promene okruženja, deca napuštaju porodični dom, mnogi se odluče da se razvedu od partnera… U ovakvim situacijama kod mnogih se javlja strah od samoće. Čovek je društveno biće koje živi i deluje kroz interakciju sa drugima, to je jedna od naših osnovnih potreba. Ali to ne znači da nas u životu posle 50. čeka manje druženja, poznanstava, lepih noći punih smeha sa dragim ljudima… Ukoliko ne želite da budete sami, ne morate da budete sami. Postoji toliko pozitivnih i dobrih ljudi koji čekaju na vaše srce, kao i vi na njihovo. Jedna od najvećih grešaka je ostajati u toksičnim i lošim odnosima samo zbog bega od samoće. Na taj način sprečavate da neki novi ljudi koji bi vas iskrenije voleli i više poštovali uđu u vaš život. Takođe, učite da živite i srećno u sadašnjem trenutku i kada ste sami, sa radosnim mislima u svom umu. I ne zaboravite da novo doba može biti kao drugo detinjstvo, puno srećnih otkrića.
2. Starenje nije povezano sa dosadom
„Šta dete želi? Budite srećni i nemojte se dosađivati. Šta odrasla osoba želi? Isto. Šta starac hoće? Isto i malo odmora. Kada čovek nije zauzet poslom koji mu se dopada, on se polako proždire iznutra od dosade i neispunjenosti“, rekla je jednom Viktorija.
U zrelim godinama je važno da se posvetite aktivnostima ma koje vas raduju, da radite ono što volite, uživate u svakom trenutku. Proces starenja ne podrazumeva dosadu, sedenje na kauču i boravak kod kuće – život vam i u ovom dobu nudi bezbroj novih doživljaja. Možete upisati kurs stranog jezika, ići na kurs vajanja, postati član hora, voziti biciklu, održavati baštu, ići na pecanje, vežbati jogu, pisati poeziju… Sve što vas raduje čeka na vas i na vašu kreativnost.
3. Kako se zoveš, tako i živiš svoj život
„Ljudski mozak je veoma moćna stvar. Svi se tiho trgnu kad ih prvi put nazovu starcem. Od detinjstva ljudi znaju kako se ponašaju deca, kako se ponašaju odrasli i stariji. Kako se loše i dobro, pametno i glupo ponašaju. U svakoj glavi postoji obrazac ponašanja koji smo nesvesno naučili. Šta se dešava ako dete nazovete glupim? Osećaće se glupo. Šta se dešava ako zdravu osobu nazovete bolesnom? Muka će mu biti. Tako je i sa odraslima: u nekom trenutku nas zovu deke, bake. Mi sami počinjemo da pričamo o sebi na ovaj način – postajemo oni“, kaže Viktorija.
Onako kako doživljavate sebe, tako će vas doživljavati i drugi. Stanje tela usko je povezano sa našim mislima i emocijama. Neko leprša kao leptir u sedamdesetoj i veruje da je ispred njega divan život. Ne oseća se kao starac ili starica, već sebe posmatra kao osobu koja još uvek želi da se raduje, uči, istražuje. Uvek od vas zavisi, zato negujte sebe sa više ljubavi, nežnosti i saosjećanja – i na mentalnom, i na fizičkom nivou.
(Krstarica)