Eni Džejkobsen, istraživačka reporterka, autorka bestselera Njujork tajmsa i finalista Pulicerove nagrade, upozorava da bi nuklearni rat mogao da izazove smrt pet milijardi ljudi za samo 72 sata. Džejkobsen, koja je proveo godine istražujući moguće posledice nuklearnog sukoba, kaže da postoje samo dve zemlje u kojima je moguće preživeti takav scenario.
Džejkobsen je dala svoja upozorenja u podcastu Stivena Bartleta „Dnevnik izvršnog direktora“. Prema njenim rečima, nuklearni napadi bi izazvali gust dim koji bi se proširio na tri kontinenta, izazivajući mini ledeno doba. To bi rezultiralo smrću pet milijardi od osam milijardi ljudi na Zemlji u roku od 72 sata. „Veći deo sveta, posebno srednji pojas, bio bi prekriven ledom… mesta poput Ajove i Ukrajine ne bi bila ništa drugo do sneg deset godina. Poljoprivreda bi propala, a kada poljoprivreda propadne, ljudi jednostavno umiru“, objasnila je Džejkobsen .
Pored toga, radijacija bi ozbiljno oštetila i uništila ozonski omotač, primoravajući ljude da žive pod zemljom kako bi izbegli smrtonosne sunčeve zrake. Džejkobsen citira profesora Brajana Tuna, vodećeg stručnjaka za nauku o klimi i atmosferi, koji tvrdi da bi samo Novi Zeland i Australija mogli da prežive nuklearnu zimu zahvaljujući sposobnosti da održe poljoprivredu.
Masovno oslobađanje bojevih glava
Pored toga, Džejkobsen je govorila o bivšem američkom sekretaru odbrane Bilu Periju i mogućnosti da nuklearni rat izbije slučajno. Jednom prilikom tokom administracije predsednika Kartera, Peri je obavešten da su balističke rakete na putu iz Sovjetske Rusije. Ovu informaciju je potvrdio i nuklearni bunker ispod vazduhoplovne baze Ofut u Nebraski.
„Ne samo da su interkontinentalne balističke rakete letele ka Sjedinjenim Državama, već su i balističke rakete lansirane sa podmornica dolazile ka Sjedinjenim Državama. Bilo je to masovno oslobađanje bojevih glava“, rekla je Džejkobsen.
Međutim, ubrzo je stigla vest da je reč o grešci. VHS traka simuliranog napada Sovjetskog Saveza na Sjedinjene Države pogrešno je ubačena u mašinu u nuklearnom bunkeru ispod Pentagona, a zbog povezanosti sa STRATCOM-om, prikazivana je na oba mesta. Peri je rekao Džejkobsen da je simulacija izgledala stvarno jer je trebalo da izgleda stvarno.
Ova strašna priča i istraživanja Eni Džejkobsen naglašavaju koliko je važno sprečiti nuklearni sukob i unaprediti sisteme koji mogu sprečiti ovakve katastrofalne greške.
(Krstarica)