Narcisoidni poremećaj ličnosti je stanje u kojem postoji „prožimajući obrazac grandioznosti (osećaj superiornosti u fantaziji ili ponašanju), potreba za divljenjem i nedostatak empatije“, kako objašnjava Psychiatry.org. Naravno, možete sresti narcisa u okolnostima van veze, na primer na poslu, u grupi prijatelja ili među porodicom, piše BestLife.
Ali kako prepoznati da li je neko narcis? Postoji novi znak broj jedan kojeg treba biti svestan, kažu istraživači.
Nedavno objavljen rad na 27 stranica u časopisu Journal of Personality and Social Psychology navodi da su ljudi sa narcističkim tendencijama „česte mete ostrakizma“, što može imati „teške, negativne posledice“. Njihovi rezultati proističu iz raznovrsne kolekcije istraživanja, studija i eksperimenata sprovedenih u Nemačkoj, Britaniji, Švajcarskoj, Novom Zelandu i SAD.
Iako je narcisoidni poremećaj ličnosti ukorenjen u grandioznosti, ove osobe takođe mogu iskusiti povećanu osetljivost. U stvari, nije neuobičajeno da se narcisi kolebaju između njih dvoje, iako su grandioznost i ranjivost na suprotnim krajevima spektra.
Istraživači su imali ovo da kažu o ovom pitanju: „Ideja da pojedinci sa višim nivoom narcizma mogu biti posebno, ili čak preterano, osetljivi u svojoj percepciji znakova isključivanja u skladu je sa ranijim nalazima da narcisi pažljivo prate svoje društveno okruženje, sa neprijateljstvom i sumnjom, i veoma su pažljivi na društvene znakove uopšte, posebno na signale vezane za status.
Ovo može dovesti do toga da se narcisi osećaju isključeno ili izopšteno od strane svojih vršnjaka, što rezultira prilivom „društvenog bola“.
„Jedno od najvećih pitanja u ovoj studiji bilo je da li bi narcisi mogli prijaviti manje ostrakizma jer bi ih njihova grandiozna slika o sebi mogla zaštititi od uočenog negativnog tretmana, ili bi prijavili više ostracizma zbog povećane osjetljivosti na društvene znakove“, objasnio je vodeći autor studije Kristijan Batner za Washington Post.
„Naši nalazi snažno podržavaju ovo drugo: narcisi, posebno oni koji su visoko u antagonističkom, suprotstavljenom aspektu narcizma, češće prijavljuju da su izopšteni“, nastavio je on.
Pošto se „ostrakizam i narcističke osobine međusobno pojačavaju tokom vremena“, narcisi su istorijski bili izostavljeni iz grupnih aktivnosti ili su birani poslednji. Naravno, ovo može dovesti do toga da ljudi odstupe od svog okruženja, a kada vršnjaci ne uspeju da poprave situaciju, narcisi se osećaju potvrđenim u svojim osećanjima – oni su društveno isključeni i ignorisani.
Prema rezultatima studije, ovo može dati narcisima mentalitet žrtve.
Međutim, Butner je objasnio da njihov odgovor na okidač može biti da „postaju još narcisoidniji“, što će verovatno samo povećati njihove šanse za buduće isključenje. Drugim rečima, oni stvaraju „samostalni ciklus“.
Pristup upravljanju narcisoidnim poremećajem ličnosti zahteva održavanje delikatne ravnoteže jer može uticati na vaš lični i društveni život, kao što je vidljivo u ovom objavljenom radu. Konkretno, narcizam je povezan sa drugim stanjima mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost, depresiju i samopovređivanje, upozorio je Butner.
„Rešavanje ove dinamike na strukturisane načine, bilo na radnom mestu, terapiji ili društvenim interakcijama, moglo bi pomoći u smanjenju negativnih posledica isključenosti i za narcisoidne pojedince i za one oko njih“, rekao je on za Washington post.
(N1.info.hr)
(Krstarica)