Verovatno ne postoji biljka za koju se vezuje toliko mističnih svojstava kao što je slučaj za zovom.
Prema narodnim verovanjima, tamo gde raste zova ili bazga, ima podzemnih voda. Takođe, iako je zova prava prirodna apoteka, njoj se vekovima pripisuju različita značenja, i često je zovu demonskim, a u nekim krajevima i svetim drvetom.
Ono što je zajedničko za sva verovanja u kojima se pominje zova je da joj se pripisuju magijske moći.
Kaže se da u krošnjama zove žive vile, i zbog toga prokletstvo i nesreća čekaju onoga ko poseče drvo zove.
Takođe, jedno od najstarijih verovanja glasi da nikako nije dobro da spavate ispod zove, jer njeni opojni mirisi mogu da poremete um spavača.
Čest slučaj je bio i da se zova sadi u blizini štala kako bi se životinje zaštitile od zlih sila.
Prema predanju, tamo gde raste zova ima podzemnih voda, a po starom srpskom običaju na Badnje veče grane zove su se palile kako bi oterale demone.
Zimi, kada se drvo osuši na njemu se stvara pečurka – Judino uho, koja podseća na ljudsko uho, a prema narodnim verovanjima Juda se obesio o drvo zove.
Veoma koristan je i sirup od zove koji ublažava simptome kašlja, prehlade, upale grla, a deluje i kao diuretik.
Zova se koristi i za jačanje imuniteta, a za čišćenje organizma dovoljno je da svaki dan popijete po jednu šolju čaja od zove.
Sirup od zove je odličan prirodni lek protiv pušačkog kašlja.
Da biste napravili sirup potrebno vam je:
1 litar vode,
20 cvetova zove,
800 g šećera
Priprema:
U litar vode staviti cvetove sveže zove, pa ostaviti na hladnom mestu da odstoji 24 sata. Procediti, pa dodati 800 grama šećera i ostaviti da odstoji još 24 sata.
Sok procediti kroz gazu i sipati u staklene flaše. Sirup piti razblažen s vodom.
(Krstarica)