Kopriva je svima nama poznata po listovima koji „žare“ kada ih dodirnemo, a jedna je od najlekovitijih biljaka. Najčešće se koriste list i koren koprive.
Kopriva je tamnozelene boje, srcastih listova, latinski naziv je Urtica dioica, a u našim krajevima poznata je još i po imenima: žara ili pasja kupina. Kopriva je jednodoma ili dvodoma biljka iz familije Urticaceae.
Lekoviti sastojci
Kopriva (list, stablo i koren) sadrži sledeće hranljive i lekovite sastojke (vitamine, minerale …):
vitamin B2
vitamin B5
vitamin K
vitamin C
gvožđe
kalcijum
karotenoide
karotenoide (provitamin A)
kvercetin
magnezijum
mravlju kiselinu
silicijumsku kiselinu
fosfor
histamin
Bolesti i tegobe
Kopriva stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želucu, stimuliše sekreciju želudačnih žlezda, stimuliše funkcionisanje jetre i pankreasa. Dobar je diuretik pa se koristi za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma, ali i za mnoge druge bolesti i tegobe:
akne
alergije
anemija
artritis
bolesti žuči
bolesti jetre
giht
glavobolje
gljivice
gljivične vaginalne infekcije
ekcemi
zamor
katar želuca
krvarenja iz nosa
lišajevi
migrene
oboljenja disajnih organa
oboljenja koštano-mišićnog sistema
oboljenje slezine
pesak u bubregu i bešici
plućna oboljenja
polenska groznica
problemi sa bubrezima
proliv
protiv opadanja kose i peruti
regulacija nivoa šećera u krvi
reumatizam
smanjenje holesterola u krvi
smanjuje sklonost ka krvarenju
ublažava preobilna menstrualna krvarenja
uvećanje prostate
upala mokraćnih puteva
usporava procese ateroskleroze
herpes
čir na dvanaestopalačnom crevu
čir na želucu
šuljevi
Koristi se za rehabilitaciju, jačanje imuniteta, vraćanje snage i energije, reguliše nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona) i ubrzava metabolizam.
Način primene i delovanja
Koristi se sok, čaj, ili se cela biljka koristi za spravljanje čorbe. Listovi koprive dodaju se u pecivo (pita ili proja, kao spanać ili drugo zeleno povrće…). Koristi se za spravljanje šampona i kupki kod bolesti kose i kože.
List koprive zaustavlja krvarenje, a pokazuje farmakološka svojstva: analgetsko, antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko i diuretičko dejstvo.
Pored lista i korena, koriste se i kapsule i tinktura.
Kako se uzima kopriva?
Čaj od koprive se priprema tako što se u ključalu vodu stavi kafena kašičica suve koprive, poklopi se i ostavi da odstoji nekoliko minuta, pa se procedi.
Preventivno se čaj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lečenja bolesti 2-3 šoljice dnevno. Prevelike doze čaja mogu izazvati nadraživanje želuca, crvenilo ili zatvor, pa u tim slučajevima treba prestati sa uzimanjem čaja.
Deci mlađoj od dve godine ne preporučuje se upotreba čaja od koprive.
Za čaj treba koristiti suve listove kupljene u biljnoj apoteci ili kod proverenih travara. Ukoliko ste sigurni da je to stvarno kopriva, možete i sami brati (sa rukavicama), ali da to ne budu mesta zagađena industrijskom prašinom ili izduvnim gasovima.
Navedene savete treba primeniti kao dodatnu terapiju, jer se za pravu dijagnozu i osnovnu terapiju treba posavetovati sa lekarom.
(D.C.)
(Krstarica)