Manje je zastupljen u gradovima, a mnogi za njega možda nisu ni čuli.
Običaj o kojem se manje govori je da ljudi u Srbiji ne slave samo krsnu slavu, već i još jednog sveca po izboru, obično na proleće ili u rano leto. Ovaj praznik obeležava se kao preslava, poslužice, prislave ili prislužbe.
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga.
Preslava tj. prisluga se obeležava skromnije, uz prisustvo manjeg broja gostiju. Najčešće se okupi samo najuža rodbina ili se obeleži u krugu porodice, piše Srbija Danas.
Krsnu slavu nasleđuje najstarije dete, a preslava se može preneti i udajom, ukoliko je žena jedini potomak, ona može iz svoje porodice preneti preslavu kako bi se nastavila tradicija preslave, prislave ili poslužnice.
Ponekad bi se dogodilo da se druga, dodatna, slava usvoji kada postoji verovanje da se neki svetac zalagao za neku vrstu spasenja. Npr. ukoliko neka osoba veruje da joj je baš taj svetitelj doneo spasenje, izbavio je od bolesti, sačuvao život u nekoj nesreći… onda se ta osoba, ili čitava porodica, u znak duboke zahvalnosti zavetuje da će prisluživati još jednog svetitelja pored krsnog imena.
Ili, ukoliko veruje da ju je neki svetac opomenuo da se vrati na pravi put, najčešće kroz san ili time što je osobu kaznio, iz strahopoštovanja mnogi ljudi uzimaju i preslavu pored slave. Negde je preslava imendan ili rođendan, ukoliko je neko rođen na dan verskog praznika.
Taj dan bi se obeležavao obaveznim postom, i ne samo taj dan, već čitava nedelja u kojoj se slava nalazi, a potom sledi pričešće na dan slave.
Na dan preslave nosi se žito u crkvu da se osvešta nakon pričešća i molitve. Kod mnogih sveštenika obično je pravilo da se kolač ne mesi, već se samo priprema žito. Zapali se kandilo u domu i očita molitva svetitelju kako bi mu se iznova odala zahvalnost.
U gradovima u Srbiji ova tradicija izumire, ali se još uvek preslavlja po selima. Obično ga mešaju sa zavetinom (seoskom ili gradskom slavom), što nije isto, jer je zavetina dan kada se celo selo, grad ili neka veća grupa ljudi naseljena na istom prostoru, zavetovala da će proslavljati istog svetitelja.
(Krstarica)