Koreni ove poznate ruske bajke sežu u daleku prošlost. „Deda i repa“ je filozofsko razmišljanje o ljudskom rodu i njegovim vezama. Bajka ima hijerarhijski model koji dete mora podsvesno internalizovati.
Međutim, u ovoj priči postoji mala neobičnost: pored životinja pomagača, u priči su deda, baka i unuka, a ništa se ne govori o ocu i majci – ključnim figurama slovenske tradicije. Hajde da pokušamo da razumemo ovo uopšte nije dečija bajka…
Uzajamna pomoć je prva stvar koja vam pada na pamet kada pokušavate da odgonetnete značenje bajke. To sugeriše lančana struktura dela: jedan za drugim junaci traže pomoć od sledećeg i, na kraju, zajedno izvlače repu.
U bajci repa simbolizuje korene predaka – posadio ju je drevni i mudri predak. Ali zašto je upravo ova biljka postala glavni lik bajke?
U Drevnoj Rusiji repa je bila glavna baštenska kultura – od nje su pravili variva, pekli pite, fermentisali je kao kupus, pa čak i pripremali osvežavajući napitak, čiji je recept sada izgubljen. Popularnost repe u Drevnoj Rusiji takođe se objašnjava njenom nepretencioznošću.
Šta simbolizuju ostali junaci bajke?..
Deda simbolizuje mudrost, baka tradiciju. Unuka (ćerka) – potomstvo, nastavak porodične linije. Pas- zaštita bogatstva. Mačka je blažen dodatak domu. Ali zašto je pas nazvao mačku koju tradicionalno mrzi?
Bajka je tiha, ali jasno pokazuje temu pomirenja između psa i mačke – zakletih neprijatelja među sobom, ali podjednako neophodnih ljudima. Ovi junaci prenose ideju o važnosti mira i harmonije u timu. Tako je pomirenje zarad dobrog cilja još jedno važno značenje bajke.
Miš simbolizuje blagostanje, jer se ove životinje nalaze samo tamo gde ih ima u izobilju, gde se svaka mrvica ne računa. Pomoć Miša možda nije bila presudna u pogledu snage, ali se ispostavilo da je neophodna za podršku. I sa celim svetom (odnosno, svi zajedno), na komandu „povuci, potegni“ junaci su izvukli repu.
Ali zašto u bajci nema roditelja? Otac je zaštita i oslonac Porodice. Majka je simbol brige i ljubavi. Ispostavlja se da su u verziji bajke koja je došla do nas, takvi koncepti kao što su zaštita, podrška, briga i ljubav izostavljeni iz zagrada. Ovo je prepisivanje značenja, jer odsustvo Oca i Majke nije slučajno.
Najverovatnije, to je posledica činjenice da je sa pojavom hrišćanstva u Rusiji bilo potrebno promeniti numeričku simboliku bajke: u početku je bilo 9 likova, a oni su smanjeni na 7 – ovaj broj je sveti u hrišćanstvu (slovenska nedelja je imala 9 dana, ali je smanjena na 7 dana).
Posebna je uloga dede i bake u bajci. Oni ne samo da simbolizuju starost i mudrost u porodici, već i zamenjuju roditelje unuke, koji su neprikladni za značenje bajke.
Ako bi umesto dede repu vukao unukin otac (čovek u najboljim godinama), onda bi imidž čoveka kao muža i oca bio narušen činjenicom da nije mogao da se nosi sa tako jednostavnim zadatkom – izvlačenjem repe iz zemlje. Nije sramota dedu da ne iščupa repu, jer je star.
Ako bajka govori o dedi i baki, onda njihova odrasla deca verovatno žive odvojeno. Tražiti pomoć od njih znači odvratiti ih od posla i priznati sopstvenu nemoć. Stoga se svi oni ljudi i životinje koji izražavaju jedan kolektiv udružuju oko repe. Na primeru vučenja repe otkriva se tema uzajamne pomoći.
Moderna verzija bajke o „Repi“, koja se danas replicira u dečjim knjigama, kreativna je prerada originala poznatog učitelja Konstantina Ušinskog, koju je on kreirao za udžbenik „Rodna reč“. Rezultat se postiže zajedničkim naporima različitih likova, uključujući takve „antagoniste“ i neprijatelje kao što su mačka i pas.
Dakle, moral priče postaje uzajamna pomoć i ujedinjenje za zajedničku stvar.
(Krstarica)