Tibet je oduvek privlačio svojom misterijom. Mladolikost tibetanskih monaha je nešto čemu teže milioni ljudi širom sveta. Njihovoj mirnoći duha se svi dive.
Ishrana Tibetanaca koji žive u planinskim predelima je prilično jedinstvena, jer se voda na velikoj nadmorskoj visini ne može dovesti do ključanja. Iako je njihova ishrana ograničena, veoma je dobra za zdravlje.
Tibetanci imaju nešto što nazivaju „četiri blaga“. To su tsampa, čaj od putera, govedina i ovčetina i rezanci. Njihova tsampa i čajevi su puni hranljivih materija i ne samo da greju Tibetance zimi, već im daju i energiju. Tibetanska hrana je uglavnom meso, posebno govedina ili ovčetina, ali ne i riba jer ih smatraju bogovima vode, pa im je zabranjeno da je jedu.
Glavni napitak monaha je tibetanski čaj u koji se dodaju so, mleko. Taj recept je star više od 1.400 godina i bez obzira na vrlo specifičan ukus veoma je hranljiv i odlično utoljava žeđ.
Šta je čaj od maslaca i kako se pravi?
Tibetanska medicina dugo podržava kombinaciju maslaca i čaja kao sredstva za izoštravanje uma i tela. Za razliku od kulture povezane s čajem u zemljama kao što su Kina i Japan, složene ceremonije i nijanse gotovo da i ne postoje kada je u pitanju njihov čaj sa maslacem- to je jednostavno, bitno piće.
Dok je čaj s maslacem možda jednostavan na popisu sastojaka, za njegovu pripremu potrebno je iznenađujuće dugo vremena. Crni čaj je baza; preferira se posebna vrsta pemagoula, jer služi kao jaka i dimljena baza za kuvanje mleka. Zatim se čaj ulije u poseban termos od bambusa. Dodaje se nekoliko kašika maslaca, šaka soli, a ponekad i više mleka, te se celo piće promućka „kao koktel“, kaže Tamding Lah. Dobijeni čaj više liči na gustu supu nego na čaj i treba ga konzumirati čist, u dubokim činijama koje će se stalno puniti – jedna porcija može da bude čak nekoliko stotina gutljaja.
(Krstarica)