Pesma koja je jednom bila zabranjena zbog svog mračnog uticaja, danas stoji kao svedočanstvo o životu i delu njenog autora…
Pesma „Pluća su mi bolna“, koju je napisao Dragiša Nedović, duboko je urezana u istoriju bivše Jugoslavije. Nastala 1950. godine, ova balada reflektuje ličnu borbu autora s tuberkulozom. Nedović je u vreme nastanka pesme bio u izuzetno teškom zdravstvenom stanju, što se oseća u svakoj reči pesme.
Pesma je brzo stekla popularnost, ali s tom popularnošću došao je i mračan aspekt. U periodu nakon objavljivanja ploče zabeležen je veliki porast broja samoubistava među obolelima od tuberkuloze. Ovaj zabrinjavajući trend privukao je pažnju vlasti, uključujući Josipa Broza Tita i Centralni komitet, koji su odlučili da zabrane prodaju ploča i izvođenje pesme. Objašnjenje za ovu odluku bilo je da pesma navodi na samoubistvo.
Decenija zabrane i povratak na scenu
Zabrana je trajala desetak godina, sve dok pesma nije neočekivano ponovo izvedena na jednoj proslavi. Jovanka Broz, supruga Josipa Broza Tita, naručila je pesmu, a legendarna Nada Mamula ju je otpevala za nju. Ovaj trenutak označio je kraj zabrane i povratak pesme u javnost.
Pesmu „Pluća su mi bolna“ prvi je snimio Zaim Imamović. Osim verzije Nade Mamule, poznata je i interpretacija Velibora Bore Spužića – Kvake.
Tekst pesme
Tekst pesme odražava duboku tugu i osećaj neizbežne propasti:
Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani
Živeću još danas, a možda i sutra
A onda zauvek, zbogom moj živote
Nije meni žao, bednoga života
Jer ja sreće nikad, osetio nisam
Samo bol i patnja, gorke suze lio
U životu svome, srećan nisam bio.
Nasleđe Dragiše Nedovića
Dragiša Nedović nije bio samo autor ove tragične balade. Tokom svog života, komponovao je više od 800 pesama. Među njegovim najpoznatijim delima su „U lepom starom Višegradu“, „Stani, stani Ibar vodo“ i „Beograde, grade na Dunavu“. Njegovo nasleđe i dalje živi kroz njegove pesme, koje su ostavile neizbrisiv trag u narodnoj muzici.
Ova priča o pesmi „Pluća su mi bolna“ ne govori samo o jednoj numeri, već o vremenu, društvu i ljudskim emocijama koje su urezane u istoriju.
(Krstarica)