Mihail Litvak je jedan od najpoznatijih ruskih psihijatara i psihoterapeuta, a ovaj stručnjak je praktično do dana smrti bio veoma aktivan i rado je davao savete, te pisao pitke tekstove potkrepljene primerima iz prakse o svakodnevnim problemima sa kojima se većina nas susreće. Za života je objavio preko 30 knjiga, od kojih je svakako najpoznatija „Psihološki aikido“, a prodate su u više od 5 miliona primeraka.
Mihail Litvak je celo svoje postojanje posvetio tome da pomogne ljudima da bolje razumeju sebe i druge, prevaziđu mentalne probleme i žive smirenije, te ispunjenije. Ovaj psiholog iza sebe ostavio je i ne tako dugačku, ali svakako genijalnu lekciju o tome koja je razlika između dobrog i lošeg čoveka.
Dobar čovek je velikodušan, loš čovek je pohlepan
Psiholozi dele ljude na altruiste i egoiste. Zapravo, egoizam je prisutan u svakoj osobi, ali u različitom stepenu. Jedna osoba može biti toliko sebična da ceo svet smatra svojom pozornicom, a oko sebe doživljava kao podređene sebi, dok druga osoba može biti spremna na sve sve zbog svojih voljenih – porodice, prijatelja, kolega, poznanika…
Dobrota čoveka, između ostalog, može da se proceni i po sledećim stavkama:
- Da li je u stanju da ustupi ako je potrebno
- Da li može da se rastane od onoga što mu nije potrebno
- Da li je zavidan ili ne
- Koliko može da podnese zarad onih koje voli
Ako u čoveku dominira sebičnost, onda će u svim navedenim slučajevima svoje interese staviti na prvo mesto, bez obzira na one oko sebe.
Dobar čovek je hrabar, loš čovek je kukavica
U čoveku se bes, zlo i ljutnja često pojavljuju jer se plaši svega na svetu. Na primer, ne može da pomazi mačku jer je to „nehigijenski“, na svakoga gleda kao na nepoštenu osobu, neprestano sumnjajući u sve, čak i ako se sam nikada nije susreo sa prevarom ili nezakonitim radnjama.
Dobar čovek je slobodan od takvih stvari. Možda ga njegovi bližnji čak smatraju naivnim ili nedovoljno pažljivim, ali ne ometa sam sebe neprijatnim mislima da bi neko ili nešto moglo da se pokaže lošim, opasnim štetnim… Naravno, dobar čovek poseduje razumnu meru opreza, ali samo tamo gde je to zaista neophodno i gde odgovara situaciji.
Visoka emocionalna inteligencija najčešće nije prisutna kod ljudi koji u sebi nose bes i ljutnju. Loši ljudi najčešće ne mogu da razumeju druge ljude i to ih čini ljutim, pa ne mogu da budu velikodušni, otvoreni ili ljubazni.
Kukavičluk nije svojstven dobrom čoveku. Možda je čak i previše hrabar, ali je velikodušan i prijatan za razgovor. Loša osoba će se stalno svega plašiti i u svakoga sumnjati.
Dobar čovek u drugima prepoznaje svoje sličnosti, loš čovek vidi razlike
Ljubazna i dobra osoba u drugim ljudima prepoznaje sličnosti sa samim sobom, ili bar to pokušava. Na osnovu toga se nesvesno rađa simpatija koja pomaže čoveku da se oseća dobro i čini dobra dela. Loša, ljuta osoba vidi razlike i ne teži tome da ostvari komunikaciju, već distancu. Često takvi ljudi vide samo loše u onome što se dešava oko njih. To se događa usled toga jer su u sami neprijateljski raspoloženi, agresivni prema okolini i svetu, pa kvare i svoje i tuđe raspoloženje. Takav stav neprijatan je za skoro sve.
Ljubazna osoba najčešće traži sličnosti sa drugima, što dovodi do obostranih simpatija, pa može lako da privuče ljude k sebi, razume ih i ceni.
(Dzen.ru)