Nikola Tesla, srpski pronalazač, inženjer elektrotehnike i mašinstva i futurista, rođen je na današnji dan pre 168 godine u Smiljanu, u Lici, kao četvrto od petoro dece u porodici pravoslavnog sveštenika Milutina i Georgine.
Rođen je u oluji
Nikola Tesla rođen je oko ponoći, između 9. i 10. jula 1856. godine tokom snažne oluje sa gromovima. Prema porodičnoj legendi, babica je usred porođaja mahala rukama i munje proglasila lošim znakom. Ovo dete biće dete tame, rekla je, na šta mu je majka odgovorila: „Ne. On će biti dete svetlosti“.
Nikola Tesla je sa devetnaest godina zauvek otišao iz rodne Like na studije elektrotehnike u Grac. Iako nije diplomirao, za života je stekao doktorate na mnogim svetskim univerzitetima i proglašen za člana nekoliko najslavnijih akademija nauka.
Tesla je bio u stanju da radi po 21 sat svakog dana, a dešavalo se da bez trenutka predaha probdi u radu i 82 sata. Bio je stvaralac novih principa, jedan od vizionara naše civilizacije, čudesan čovek koji nije želeo da ima vremena ni za šta drugo osim za nauku.
U Beogradu je boravio jednom, 1892.godine. Upućeni kažu da nije imao ni vremena ni novca. Nauka i novi eksperimenti imali su prioritet. Ni slikaru Paji Jovanoviću, tokom njegovog boravka u Njujorku, nije imao vremena da pozira. „Čovek je rođen da radi, trpi i da se bori, ko tako ne čini mora propasti“, govorio je Tesla.
Navike koje su mu pomagale da dođe do najvećih izuma
Poznati izumitelj Nikola Tesla imao je neke navike koji drugi nisu razumeli i zbog toga su ga često nazivali „čudakom“.
Međutim, on je većinu njih je prakticirao kako bi mu mozak bolje funkcionirao, a ove tri su bile najčešće.
1. Dugo razmišljanje
Nikola Tesla je često govorio da ume da zamisli mašine, pa je znao da napravi nacrte pre nego što je započeo radove na njihovoj konstrukciji. Ovaj proces vizuelnog mišljenja nije urođen svim ljudima, ali je osnovna ideja koncentracija.
Tesla je u svojoj autobiografiji opisao ovaj proces: „Moj metod je drugačiji. Ne žurim sa konkretnim radovima. Kada dobijem ideju, odmah počinjem da je gradim u svojoj mašti. Menjam konstrukciju, radim na popravkama i upravljam mašine u mojoj glavi, nije važno da li testiram turbinu u svojoj glavi ili u radionici.“
2. Šetnja
Nekoliko studija je potvrdilo da odlazak u kratku šetnju doprinosi boljoj kreativnosti. Tesla je očigledno bio istog mišljenja. Iako su njegove duge šetnje postale deo opsesivno-kompulzivnog ponašanja, ideje za nekoliko svojih izuma je došao dok je hodao. Tokom jedne od njih, došao je na ideju o naizmeničnom strujom.
Nikola Tesla se preselio u Budimpeštu 1881. godine. U tom gradu se oporavio od nervnog sloma i često je šetao sa prijateljem i recitovao poeziju. Tokom jedne od tih šetnji rodila se ideja o naizmeničnoj struji.
3. Probleme je rešavao u samoći
Kao i mnogi inovatori i kreativci, Nikola Tesla je zastupao tezu da treba biti sam dok stvara i razmišlja. Jedan od njegovih citata glasi: „Um je oštriji i koncentrisaniji u neprekidnoj samoći. Za razmišljanje nije potrebna nikakva velika laboratorija. Originalnost dolazi iz samoće koja nas oslobađa uticaja koji štete našem kreativnom umu. Budite sami, to je tajna pronalazača, osamite se, onda se ideje rađaju“.
(Krstarica)