U vreme stare Jugoslavije skoro svaka druga kuća imala je na zidu okačenu sliku uplakanog dečaka, ali retko ko je znao šta se krije iza iste.
Naime, jedne noći, porodica u južnom Jorkširu je ostala bez svog doma. U vatrenoj stihiji sva imovina Rona i Mei Hal je pretvorena u prah i pepeo. Skoro sva. Jedina star koju plamen nije ni pipnuo bila je slika uplakanog dečaka.
Priča je dobila jeziv ton onog trenutka kada je popularni britanski časopis „The Sun“ 4. septembra 1985. godine objavio ekskluzivan intervju sa jednim vatrogascem koji je potvrdio da je gasio mnoge požare i da ovo nije usamjen slučaj da slika uplakanog deteta bude jedina netaknuta stvar pronađena na zgarištu izgorele kuće.
Ubrzo nakon objavljivanja tog članka u redakciju su počela da pristižu mnogobrojna pisma u kojima su čitaoci opisivali svoj, ili sličan slućaj. Identična stvar se ponavijala u svim tim pričama: jedini predmet koji je ostajao čitav u požarima, bila je upravo slika uplakanog deteta.
Posledice su među sujevernima ipak bile očekivane, pa je slika vrlo brzo proglašena ukletom, a vatrogasci koji su do tada jedini znali za neobičan slučaj uklonili su iz svojih domova ovo delo, verujući da ono privlači nesreću.
Originalno delo po uzoru na koje su nastale brojne verzije i reprodukcije uplakanog dečaka, ali i devojčice naslikao je italijanski umetnik Đovani Bragolin, a nakon pedesetih godina prošlog veka širom sveta je masovno distribuirana reprodukcija.
Pogledajte priču o „Dečaku koji plače“:
Pojedini izvori navode da je prvi naslikani dečak bio izvesni Don Bonito koji je slučajno izazvao požar u kom su nastradali njegovi roditelji. Priča se da ga je umetnik Đovani usvojio, a onda i zlostavljao.
Misterija je razrešena testiranjem otpornosti slike na plamen čime je utvrđeno da je platno premazano zaštitnim slojem laka otpornim na vatru.
(Espreso/zenablic)
(Krstarica)