Čini se da smo danas više nego ikad okruženi toksičnim, nesrećnim ljudima koji samo žele da napakoste i unište nečiju sreću. Bilo ih je i ranije, ali ovako kao danas, sigurno ne. Takvi ljudi misle da će sebe uzdići tako što nas vređaju. Kako da reagujete na njihove provokacije, a da ostanete dostojanstveni i jaki? Stara budistička priča daće vam važnu lekciju!
Bio jednom davno jedan mudri stari samuraj. Imao je grupu učenika i učio ih mudrosti i borilačkim veštinama. Jednom, tokom nastave, došao mu je mladi ratnik, poznat po svojoj neljubaznosti i okrutnosti.
Njegova omiljena taktika bila je metoda provokacije: vređao je neprijatelja, nervirao se, prihvatao izazov, ali je usled besa pravio jednu grešku za drugom i gubio bitku.
Tako se i ovog puta dogodilo: ratnik je uzviknuo nekoliko uvreda i počeo da posmatra reakciju samuraja. Ali on je mirno nastavio da drži čas, pokazuje veštine i uči ih lekcijama. Ovo se ponovilo nekoliko puta. Kada samuraj po treći put nije reagovao, borac se razdraženo udaljio.
Učenici su pažljivo i sa interesovanjem posmatrali šta se događa. Nakon što je borac otišao, jedan od njih nije mogao da izdrži da ćuti i pitao:
– Učitelju, zašto ste podnosili njegove napade? Trebalo je da ga izazovete na bitku!
Mudri samuraj je odgovorio:
– Kada vam neko donese dar, a vi ga ne prihvatite, kome on pripada?
„Pa onda i dalje pripada osobi koja je želela da vam dâ poklon.“ – odgovorili su učenici.
„Isto važi i za zavist, mržnju i uvrede. Dok ih ne prihvatite, pripadaju samo onome ko vam ih upućuje i zapravo se odnose na njega.“
Ne dozvolite da tuđa tama gasi vaše svetlo. Osoba koja vas vređa ne govori ništa o vama, već samo o samom sebi. Tužan je čovek koji mora drugog da uvredi da bi se on osećao bolje, zar ne?
(Krstarica)