Naš jezik je živopisan, možda i jedan od najbogatijih jezika na svetu. Imamo izraze za situacije u kojima se, možda, nikada nismo ni našli. U svojoj istoriji srpski narod susretao se sa brojnim tragedijama i nevoljama. Ne iznenađuje da mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Jedna od takvih reči, danas zaboravljenih, je „posmrče“. Reč je o detetu rođenom posle smrti oca. U zemlji koja je često bila zahvaćena ratnim vihorima, ovo nije bio redak slučaj.
Samo u Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila 60 odsto muške populacije, a mnoga deca ostala su siročad ili prepuštena samo staranju majke, piše Istorijski zabavnik.
Narod je za „posmrčad“ vezao mnoga verovanja. Valjda kako bi im olakšao tešku muku koju im je sudbina odredila još pre rođenja, za ovakvu decu se pričalo da poseduju natprirodne sposobnosti, da su imuna na „zla bića“ i da im „nikakva ala ne može naškoditi“.
Pričalo se da su vidovita, pa čak i da imaju isceliteljske moći. Danas, ovaj izraz se retko sreće, još ređe upotrebljava, ali ga svakako treba upamtiti, jer svedoči o istoriji našeg naroda.
(Krstarica)