Vladeta Jerotić je vežbao svoj mozak do poslednjeg dana, a osim što je trenirao pamćenje, na taj način je sticao i novo znanje!
Renomirani srpski psihijatar, filozof, teolog i pisac Vladeta Jerotić (1924-2018) svojim radom i znanjem ostavio je dubok trag u brojnim oblastima. Čuveni akademik je stekao diplomu medicine, a zatim se usredsredio na psihijatriju. Njegova stručnost i posvećenost pacijentima činile su ga poznatim lekarom i učiteljem.
Međutim, Jerotićev interes bio je mnogo širi od medicine, te se posvetio i proučavanju religije i filozofije. Njegova dela dotiču teme kao što su razvoj, moralnost, sloboda i smisao života. Njegova mudrost i introspekcija osvajali su čitaoce širom sveta.
I kao predavač je bio sjajan, a njegove besede i danas inspirišu i podstiču mnoge. Bio je otvoren za razgovor o životnim pitanjima i ohrabrivao je ljude da se upuste u unutrašnje putovanje samospoznaje.
Do poslednjeg dana radio je na svom intelektu, kada su ga pitali jednom prilikom kako sve pameti u 92. godini, dao je vrlo zanimljiv odgovor:
“Preko 30 godina, svakog drugog dana ja sebe preslišavam engleske reči. To mi je treći jezik. Prvi je bio francuski, nemački drugi, koga je bilo najviše kada sam bio u Evropi. Engleski sam naučio posle 30 godina. Bio sam u Engleskoj nekoliko meseci, nisam naučio Bog zna koliko. Čitam skoro bez rečnika, ali nije isto čitati i govoriti. Imam uvek neki nov engleski tekst pred sobom i preslišavam se šta radim. Preslišam se prvo dve-tri nove reči od pre dva dana, ne više od toga. Ako sam ih zapamtio, onda čitam tekst i nove reči iz teksta beležim u rečnik i preslišavam se opet za dva dana. A ako nisam zapamtio one reči od pre, ne učim nove, nego i dalje obnavljam stare. Radim preko 30 godina svaki dan na svom rečniku“, objasnio je.
A potom je istakao da svoj mozak i pamćenje dodatno vežba tako što uči pesmice napamet.
„Druga stvar je učenje pesmica. Nalazite nove pesmice, učite ih, preslišavajte se i znaćete 15-20 pesmica napamet jednog dana. Obnavljate svoje pamćenje iznova i osvežavate ga. Uzmite pesme Branka Radičevića, Jovana Dučića, Milana Rakića ili nekih modernih pesnika. Ne moraju biti to dugačke pesme, mogu biti kraće. Učite pesmu napamet. Ne možete da je zapamtite? Čitajte je 10 puta pa je zapamtite, ne možete da je ne zapamtite. Naučite je, pa se posle dva, tri, pet dana preslišajte da li ste je zapamtili. Zapamtili ste, odlično, prelazite na novu pesmu. Tako se pamćenje održava. Naučnici kažu da imamo 10 milijardi neurona u mozgu”, zaključio je cenjeni akademik.
(Krstarica)