Zavisnost, fobije, pa čak i stres: Naučnici konačno otkrili kojih to tačno 8 stvari nasleđujemo od predaka

Studije pokazuju da ne nasleđujemo samo izgled već i neke „uspomene“ od svojih predaka

Većina ljudi je nekad čula nešto poput „imaš mamine oči, ali narav na oca“. Retko kada ćete čuti  da vam neko kaže „imaš agorafobiju, kao i tvoj deda“. DNK sadrži mnogo više informacija nego što mi možemo da zamislimo, pa ni ne čudi zašto može da nam prenese toliko informacija.

Iako naučnici još uvek ne mogu da daju jasan odgovor na pitanje šta najviše utiče na karakter ljudi: okolina, geni ili vaspitanje, mnoge studije pokazuju da ne nasleđujemo samo izgled već i neke „uspomene“, kao što su na primer, fobije.

Pogledajte kako sećanje predaka utiče na našu ličnost zahvaljujući DNK, ovo je 8 osobina koje nasleđujemo od predaka:

1. Fobije

Uspomene mogu da se prenose s generacija na generaciju, ali ne u obliku u kom smo navikli. Ovo je dokazala studija u kojoj su miševi trenirani da izbegavaju sve mirise slične mrisu trešnjinog cveta. Ovo je uticalo na DNK subjekata: deo DNK odgovaran za osetljivost na ovaj miris bio je aktivniji u spermatozoidima miševa-očeva. Kao rezultat, deca i unuci su bili veoma osetljivi na trešnjin miris i izbegavali su ga, iako nisu imali pravi razlog za to. Eksperiment je pokazao da traumatično iskustvo utiče na DNK i ponašanje novih generacija. Naučnici smatraju da su rezultati ove studije važni za istraživanje fobija, anksioznosti i posttraumatskog poremećaja. Možda vaš strah od paukova nije iracionalan kao što izgleda.

2. Ekstrovertnost

Neke karakterne osobine stičemo s godinama, a neke su već zapisane u našoj DNK. Na primer, geni WSCD2 i PCDH15 povezani su sa ekstrovertnošću. Stoga, možda razlog što ste toliko društveni leži u vašim precima, a ne u činjenici da su vas roditelji upisivali u sve moguće vanškolske aktivnosti. Osim toga, postoji i genetska veza između ekstrovertnosti, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.

3. Smisao za humor

Neki ljudi veruju da je smisao za humor stečena osobina koja zavisi od okoline u kojoj osoba odrasta. Ali, tokom studije je otkriveno da ljudi sa kratkim alelima na genu 5-HTTLPR, pokazuju pozitivne reakcije i češće se smeju. Ljudi sa kratkim alelima su se češće smejali od osoba sa dužim alelima istog gena. Rezultati studije su potvrđeni i kada su u obzir uzete godine, pol, etnička pripadnost i simptomi depresije.

4. Podložnost stresu

Neki ljudi su podložniji stresu, a ova osobina se prenosi se sa roditelja na decu. Stručnjaci tvrde da ako je majka bila izložena stresu u trudnoći, njeno dete će biti podložnije stresu tokom života. Ako su roditelji bili pod strsom dugo pre nego što su dobili dete, postoji rizik da je hronični stres oštetio hromozome. Međutim, nema potrebe da paničite: promene zbog stresa na DNK mogu da se obrnu meditacijom i bihevioralnom terapijom.

5. Sklonost zavisnosti

Geni su 40-60 procenata odgovorni za razvoj zavisnosti. Na primer, veza između zavisnost i gena D2 je proučena do detalja. D2 je tip dopaminskog receptora. Ljudi kod kojih ovi receptori ne rade dobro skloniji su uzimanju supstanci koje izazivaju zavisnost.

6. Sposobnost da se naspavaju za nekoliko sati

Neki ljudi mogu da spavaju manje od 5 sati i da opet dobro funkcionišu. Postoji gen koji je nazvan Tačerov gen po premijerki koja je spavala samo 4 sati noću i sjajno se osećala. Ljudi sa ovim genom ne samo da spavaju manje već i bolje odrađuju mentalne zadatke nakon što nisu spavali 38 sati. Inače, Tačerova nije jedina sa ovom supermoći – Tomas Edison je takođe spavao manje od 5 sati.

7. Sklonost ka štednji novca

Kada se radi o novcu, naše akcije se u 30 posto slučajeva mogu objasniti prirodnim faktorima. Neki ljudi su genetski skloni štednji novca bez obzira na visinu prihoda, pol i obrazovanje. Ovakvi ljudi ređe imaju loše navike poput pušenja i manje su podložni dijabetesu. Ovo se dešava jer su dosledniji u ponašanju i imaju bolju samokontrolu zahvaljujući svojoj DNK.

8. Muzikalnost

Geni igraju veću ulogu od vežbanja kada je u pitanju muzički talenat, naročito prepoznavanje tona i ritma. Studija na identičnim blizancima je pokazala da su ljudi koji su vežbali manje imali bolje rezultate od onih koji su vežbali više. Jedan od blizanaca je vežbao 20.228 sati više od brata, ali nije mogao da nadmaši njegove muzičke sposobnosti. Naučnici objašnjavaju da neki aspekti talenta za muziku leže u našim genima.

(Telegraf.rs)

(Krstarica)