Nekoliko žena iz Srbije iskreno je pričalo o tome zašto su se razvele
Mislite da je prevara vodeći razlog zbog kojeg se žene u Srbiji razvode? Da je stvar mnogo kompleksnija otkrivaju i odgovori nekoliko realnih žena iz Srbije.
Statistika kaže da je u Srbiji u 2022. godini razvedeno 9.813 brakova, pritom prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,1 godina, a za žene 41,5 godina. Ako se odmaknemo od statistike i sagledamo realne razloge zbog kojih se žene u Srbiji razvode, koji se ne uklapaju u floskule tipa „svi su postali razmaženi“, šta dovodi do pucanja? I advokati kažu da iako se smatra da je preljuba najčešći razlog za razvod, njihovo iskustvo pokazuje da su mnogo češći drugi razlozi.
Nekoliko žena iz Srbije je iskreno pričalo o tome zašto su se razvele.
Milena iz Beograda (27)
Za mene je razvod bio jedna od najtežih životnih odluka, koju i dan danas preispitujem, čak i ako sam potpuno svesna da je to bilo najbolje rešenje za mene, njega i naše dete. Ja sam zatrudnela sa 22, sa prvim dečkom s kojim sam manje-više bila od svoje 15. godine. Ja sam njemu takođe bila prva prava devojka, jer je samo godinu dana razlika među nama. Bili smo najbolji drugovi mnogo pre nego što smo se i poljubili prvi put, a to smo i ostali narednih nekoliko godina. Ipak, ta deca su odrasla, promenila se, poželela druge stvari. To je za mene značilo da bih morala da se odreknem svega što jesam, želim i mislim da bih ostala u braku.
Ne znam kako, ali taj moj najbolji drug je postao osoba koju više nisam poznavala. Slušala sam rečenice, komentare i uverenja o tome šta mi treba da radimo koje je on samo izgovarao, a koje su kreirali drugi. Takav odnos je postao pretežak i imala sam osećaj da nas je bar 10 u našem domu predviđenom za troje. To je počelo da utiče na naše dete i slušala sam rečenice da „izmišljam zabrane“, tipa čips. A kada izgubite duševnu i emotivnu povezanost, polako počinje poverenje da curi, e onda kreće i sve češća fizička razdvojenost. Tada sam sebi rekla da meni teško može da bude i samoj i da ne pristajem da budem tužna i stranac tamo gde treba da se osećam najsigurnije. Da budem žena kakva želim, mama kakva jesam, prijatelj kakvog i očekujem, osoba koja želim da postanem. I iskreno, ne pamtim da sam bila srećnija.
Jelena iz Niša (41)
„Ja nisam od onih žena koju je muž prevario, koju je tukao, koji se kockao. Ja sam se razvela jer smo jednostavno prestali da razgovaramo. Znam, zvuči glupo, ali tako je. Nekako je sve postalo toliko dosadno i sivo.
Čovek za koga sam se udala i u koga sam bila ludo zaljubljena, čovek s kojim sam obišla pola sveta i rodila mu decu odjednom je postao stranac. To sam teško priznavala sebi. Godinama sam se zavaravala, zanimala se drugim stvarima, izlazila sa prijateljicama, išla u šoping, bavila se decom. Ali onda je došla korona i ostali smo zaključani sami sa sobom. Tad sam videla kolika je praznina između nas.
Odjednom me je opalilo da nas je život pojeo. Ja sam jurila za poslom, on jurio za poslom, gajiš decu, trčiš na sto strana i samo shvatiš da sa mužem nemaš ništa više ništa zajedničko. A to zaboli baš. Nema svađe, nema mržnje, nego jednostavno nemaš o čemu sa njim da pričaš, shvatiš da si sa njim cimer. I probaš da to popraviš, ali ne ide. Kao da je naše prošlo, kao da smo se istrošili. Presekla sam kad sam shvatila da bih mogla da budem s nekim drugim i da to čak i želim, da mi od te pomisli prolaze trnci. To mi je bio znak. I na kraju smo se lepo sve dogovorili, bez drame, jer je i on osećao isto, samo očigledno nije mogao da izgovori.
I dalje mi je nekad knedla u grlu zbog svega jer je nekako baš bez veze što smo oboje dozvolili da se to desi. Izgleda da ljubav stvarno mora da se neguje, neće ništa samo od sebe, svi smo mi stalno umorni i negde jurimo, ali ništa se ne podrazumeva. Jednom mi je drugarica rekla – kakav ti je utorak u novembru, takav ti je život i brak. A on i ja to nismo shvatili na vreme.“
Milica iz Beograda (45)
„U trenutku kad me je delio dan od porođaja, on je rešio da dođe u bolnicu i saopšti mi nešto užasno za mene u tom trenutku. Tada sam shvatila da, ako tada nije bio u stanju da stavi dete i mene ispred sebe, nikada to neće ni moći. Jednostavno je moje poimanje ljubavi bilo potpuno suprotno od njegovog. Taj osećaj u porodilištu kad je otišao nikada neću zaboraviti.
Uprkos tome, posle porođaja sam rešila da uradim sve da pokušam da spasim taj brak. Još godinu dana smo pokušavali da se pokrpimo, živeći razdvojeno, i u tom periodu sam spala na 47 kg, da bih na kraju shvatila da on nema nikakvo egzistencijalno niti emotivno rešenje za nas. I dalje nije radio, nije ni tražio posao, nego je pričao o kamionima i avionima, dolazio je po mene i izvodio me kao da smo u nekoj šemi, što mi je bilo ponižavajuće. Ja sam prvu godinu deteta iznela sama, nisam spavala noću, jezivo sam se osećala, samo me je miris moje bebe smirivao i održavao me koliko-toliko normalnom.
Posle tih godinu dana sam ga pitala šta ćemo, on je slegnuo ramenima i tada sam presekla. Mnogo je tu stvari zbog kojih taj brak ne bi potrajao ni da se nije desilo to što se desilo, nikad se nisam pokajala, osim zbog toga što nisam napravila pametniji izbor.“
Marija iz Novog Sada (50)
„Ako ćete da se razvodite, nikada nemojte kao ja da impulsivno napustite kuću sa malim detetom i sledećih nekoliko godina provedete lutajući od jednog do drugog iznajmljenog stana. Nemojte da odete, a da niste prethodno potpuno pripremile teren. Oba braka su mi donela fantastičnu decu. I to je sve. I to je dovoljno. Iz prvog sam otišla jer nije bilo zajedništva. Svako na svoju stranu. Na kraju je ostalo – ništa. To više nije bio moj muž, samo neki komad nameštaja… stolica. Nije mi bilo prihvatljivo da živim takvim životom, da životarim. Ponekad, kasnije, kada je bilo teško, pitala sam se da li sam donela pogrešnu odluku. Znam da nisam… samo su koraci bili pogrešni. Moglo je to i mnogo bezbolnije. I na kraju, da li sam nešto naučila? Pa onako. Izgleda da ću opet na popravni…“
(Krstarica)