Strah od mraka obično svi prerastu u detinjstvu, ali ponekad ostaje sa nama i kada smo odrasle osobe
Između horor filmova i priča o duhovima, mrak se često povezuje sa strašnim stvarima. A za mnoge ljude ta povezanost može dovesti do stvarnog straha od mraka, naročito kod dece. Postoji pravi razlog iza ovog vrlo uobičajenog straha, a on nadilazi priče o duhovima i strašne filmove koje ste čuli i gledali (iako su i oni deo toga).
Strah od mraka poznat je kao ‘pripremljeni strah’
„Video bih strah od mraka kao nešto što nazivamo pripremljenim strahom“, rekao je Martin Entoni, profesor psihologije na Univerzitetu Toronto Metropolitan.
„To znači da smo spremni ili predisponirani da razvijemo strahove od nekih stvari više od drugih“, dodao je. Ti pripremljeni strahovi proizlaze iz onoga što bi bilo opasno za naše praistorijske pretke – stvari poput visina, paukova, zmija i mraka.
„Verovatno smo tokom evolucije, kroz prirodnu selekciju, izgrađeni da razvijemo ovaj strah, a mrak bi bila jedna od onih situacija kojih bismo se lakše bojali“, dodao je Entoni.
Strah od mraka je vrlo čest
Prema Kristal Lujs, kliničkom psihologu s Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, strah od mraka vrlo je čest, naročito među decom, piše Huff Post.
„Strahovi su normalan deo dečjeg razvoja. Vidimo priličan broj dece koja se boje mraka, što je razvojno prikladno“. Ali, dodao je Entoni, većina dece s vremenom preraste taj strah.
Može proizaći iz straha od nepoznatog
„Većina stvari zbog kojih se osećamo nelagodno su stvari koje vidimo kao nepredvidive i izvan naše kontrole“, rekao je Entoni. Kada je reč o mraku, postoji neizvesnost – „ne znamo što je tamo“, To takođe može biti posledica određenih životnih događaja.
Strah od mraka traje kod mnogih ljudi u odrasloj dobi – otprilike 11 odsto stanovništva SAD-a boji se mraka, rekao je Džon Mayer, klinički psiholog, za Glamour Magazine.
Neki odrasli mogu se bojati mraka kao rezultat negativnog iskustva koje su imali noću. Bilo da se radi o pljački ili napadu ili nečem trećem, to bi iskustvo mogli povezati s noći i mrakom.
Strah od mraka mogao bi čak da bude sastavni deo posttraumatskog stresnog poremećaja povezanog s negativnim incidentom. Ako je to slučaj, dobra je ideja da se potraži podrška od psihologa ili psihijatra.
Ključno je pratiti ovaj strah i primetiti da li ometa vaše normalne aktivnosti. Kada strah ometa svakodnevni život ili utiče na međuljudske odnose, onda je definitivno vreme da se potraži pomoć.
(Krstarica)