Muzika ima veliki uticaj na psihičko i emocionalno stanje čoveka i često pomaže u smanjenju stresa i podsticanju kreativnosti. Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova 20. veka, svetski poznat po svojoj teoriji relativnosti, bio je primer kako muzika može da oblikuje genija.
Bio je ne samo izuzetan naučnik, već i strastveni muzičar. Tokom svog života često je svirao violinu, a muzika je imala ključnu ulogu u njegovom stvaralačkom procesu.
Muzika je pomogla Ajnštajnu da razvije ideje
Verovao je da mu muzika pomaže da razmišlja o složenim naučnim problemima.
Zanimljivo je da je Ajnštajn često isticao vezu muzike i nauke, smatrajući obe oblasti izrazima univerzalnog reda i harmonije.
Omiljena kompozicija mu je bila Mocartova „Sonata za violinu i klavir”, a često je govorio da mu je sviranje violine pomoglo da se oslobodi stresa i razvije ideje.
„Život bez sviranja je za mene nezamisliv. Živim svoje snove u muzici. Svoj život vidim u smislu muzike i tome se radujem najviše u životu“, rekao je Ajnštajn.
Ajnštajnovu ljubav prokomentarisala je i njegova druga supruga Elza: „Muzika mu pomaže kada razmišlja o svojim teorijama. Ode u svoju radnu sobu, vrati se, odsvira nekoliko akorda na klaviru, zabeleži nešto i vrati se svojoj radnoj sobi.“
Ova strast prema muzici nije samo obogatila njegov život, već je doprinela i njegovom genijalnom razmišljanju o prirodi univerzuma, piše National Geographic.
(Krstarica)